Holandija

holandija 248holandija 247holandija 209holandija 221holandija 233                                                              Svidela mi seholandija 250 još iz aviona. Zemlja vetrenjača, kanala, zelenih pašnjaka, lala i klompi… Sve je sređeno, od fasada uzanih crvenkastih kuća sa belim prozorima, do svake žardinjere u predgrađu. Zemlja komunalnog raja, u kojoj je sve funkcioniše. Baš sve.

Holanđani su neobično tih narod. Posle dva, tri dana primetila sam kako je tamo svuda – tišina. Govore tiho i ne smeju se često. Ni muzika se ne čuje. Prisećam se letovanja na Zakintosu, kada nam je vodič pričao o Holanđanima-transformersima koji divljaju po grčkim letovalištima, jer ne mogu kod kuće.

Ulicama idu uglavnom sami, ozbiljnog izraza lica. Mi se krećemo u grupama od po najmanje petoro, prepričavamo anegdote, dovikujemo jedni drugima ‘vidi ovo, vidi ono’ i slikamo se na svakom mostu. Ako im se obratimo za pomoć, ljubazno će nam odgovoriti. Kad kažemo da smo iz Srbije, otme im se karakteristično ‘ohhh’ , koje mislim da im znači: ‘To sve objašnjava’.

U razgovoru sa jednom Holanđankom čula sam da su oni samo naizgled hladni i nezainteresovani, a ustvari  su zabrinuti što u sopstvenoj zemlji postaju manjina pod navalom došljaka pretežno sa Istoka. Ta zemlja je multinacionalna više nego što nekima prija.

Za prevoz koriste bicikle, često oldtajmere, od kojih neki imaju dodatke za prtljag, decu ili za pse. Videla sam ženu koja je na jednom biciklu vozila četvoro male dece. Svuda postoje obeležene crvene staze. Voze prilično žustro za pokazani temperament i iznenađujuće su neprijatni ako im se nađete na putu.

Prozori na karakterističnim uzanim kućama, građenim tako u nedostatku placeva, nemaju zavese. Uživala sam da noću, dok se vozim tramvajem, krišom virim u domove elitnog Sheveningena. U poslednjih 15 godina, od kada su iznad svega radoznali Balkanci zbog svojih nesreća pohrlili u tu zemlju, poneki Holanđani su uveli zavese kao deo obaveznog kućnog enterijera. Naročito oni koji žive u prizemlju.

U Hagu sve radi do 5, sem četvrtkom, kad je dan za šoping.  A Hag je, verujte, raj za šoping. Cene hrane su slične kao i kod nas. Kafići i restorani su dosta skuplji, ali je zato izbor fantastičan.

Drugo veče provodimo u grčkom restoranu, gde smo jeli jedan od najboljih girosa ikada. Troje Grka pričaju nam o dutch načinu života, poslednjih 20 godina. Jebeš pare. Dosta im svega. Hoće kući. Sedimo svi napolju iako je prilično sveže, jer unutra ne sme da se puši, a svi puše sem mene. Jedan od njih odigrao je prvi sirtaki u životu sa mojom koleginicom. Holanđani koji su tu scenu videli nisu znali o čemu se radi. Restoran nikada nije bio otvoren tako dugo, kao te noći, kažu. 

U ovo vreme godine, tamo je dan do 10, tako da smo vreme često provodili na plaži u Sheveningenu. Severno more je lepše nego što se priča, a tome dosta doprinosi činjenica da smo imali neverovatnu sreću sa vremenom u ovoj, inače, kišnoj zemlji. 

Pres kartica nikad mi se nije više isplatila jer smo u muzeje ulazili za džabe, što je tamo popriličan izdatak. Posetili smo Maduradam, muzej minijatura, odnosno – Holandija u malom. Bila sam oči u oči sa Vermerovom  ‘Devojkom sa bisernom minđušom’, Rembrantovim ‘Časom anatomije’…

Nažalost, za Rijks u Amsterdamu nije bilo vremena. Za razliku od mirnog Haga, ovaj grad živi punim plućima. Pratimo reku turista i mislimo kako nismo kročili na zanimljivije mesto od ovog. Između vožnje brodom po kanalima i posete muzeju Madam Tiso, izabrasmo naravno, to prvo. U povratku smo poljubili vrata na kućama Rembranta i Ane Frank.

Ulica crvenih fenjera, ili bolje reći čitava istoimena četvrt, zato radi bez prestanka. Kao lutke u izlogu, kroz staklo nam se smeše devojke obučene u čipkasti ili sado-mazo donji veš. U kabinama veličine dva sa dva jedini inventar je uzani krevet i lavabo. Neke prostitutke su neverovatno mlade. Neke su, što se i vidi, baš iskusne. Dozivaju mušterije. Ona kojoj se posreći, navlači zavesu svog akvarijuma i pali crvenu neonku. Fotografisanje je najstrože zabranjeno, a pravila se u ovoj zemlji poštuju.  

Sedamo u rustičan kafić sa pogledom na veoma lepu zgradu Železničke stanice Amsterdam. Za stolom do nas, džoint kruži kroz ruke četiri drugarice. One se smeju glasno, skoro kao mi.

U povratku, greškom sedamo u prvu klasu voza, umesto u drugu koju smo platili. Ljubazni kontrolor nam pokazuje veliki broj jedan ispisan sa svih strana vagona, a zatim dvojku na našim kartama. ‘Oh, sorry, we are from Slovenia’, odgovara duhovita koleginica, što je veoma nasmejalo ovog čoveka.

Srednjovekovni gradić Delft deluje nadrealno. Svi ti kanali, mostići i kućice izgledaju kao kulise za film. Za 15 minuta vožnje – potpuni kontrast. Vozom stižemo u Roterdam, koji mi se najmanje svideo od svih holandskih gradova. Tako zamišljam atmosferu u Bruklinu. Gvožđe, staklo, dizalice, gradilišta, đubre… Najveća luka na svetu izgleda stvarno impozantno. Šetamo širokom alejom sa desetinama zastava svih zemalja. Srpsku jedva nalazimo među državama trećeg sveta. Slikamo se pod njom za uspomenu.

Tribunal je posebna priča koju ovog puta namerno preskačem. Rešetali smo ih pitanjima danima i – ništa. Oni imaju tapiju na istinu i istrenirane odgovore. A mi možemo samo da se slikamo sa našim argumentima, a i to samo ako pređemo ulicu, jer nema slikanja u blizini ulaza u sud. Slažem se sa jednim kolegom u jednom – to je bilo najgore rešenje za naš slučaj. Sa izuzetkom svih ostalih.

Advertisements

35 thoughts on “Holandija

  1. E, uzivela sam se u slike, bas lepo, da vidimo i te Holandjane kako su kod kuce jer izgleda da samo tamo postuju zakone. Ipak im je lepo i sredjeno i mozemo da im plucnemo pod prozorce.
    Joj, palo mi na pamet, dok si pisala da si sedela u kaficu i gledala u zeleznicku stanicu, kakav je pogled kod nas kada se sedne kod stajge. Da umres od sramote.
    Znaci Sekija i ostale nisi obisla? Cccc 🙂
    A dzoinat? Ni to? Pa koji si moj isla? 🙄 😀

  2. Mahlat, jesam, staviću neku sliku 🙂
    Zicko, ove pivopije što su išle sa mnom uopšte nisu oduševljene tim severnim pivima, ali ti idi proveri 😛 i povedi mene da ti budem vodič :mrgreen:
    Magi, strah od letenja vozom 😆 mada, oni vozovi samo što ne polete kako idu
    Saro, čudan neki svet, sve kao foliraju neku finoću i kulturu, a čim se dokompaju juga, poluuuude 😀
    Jao, Bubi, sanjam o takvom transferu 😎
    Čar, dvoje dece od tri, četiri godine u prikolicu pozadi, jedno od oko dve u nekoj korpi napred, a beba u malom sedištu zakačenom na volan. Prohujala je takvom brzinom na nisam stigla da je slikam 🙂
    Zelena, amsterdamska štajga izgleda kao narodni muzej 😉

  3. Ko je ona lepa dama koja tako seta sama, oooooo?
    Narocito ti zavidim na Vermerovoj slici „Devojka sa bisernom mindjusom“! Zavidim ti i na poseti Holandiji (naravno,ne u negativnom kontekstu). Imam prijatelja koji zivi u Amsterdamu vec dobar deo zivota i koji tamo ima svoj kafic. Pravi i srpske i holandske specijalitete. On kaze da su duchmeni super likovi, stalno raspolozeni, za sta im ne treba lepo vreme, koje imaju na kasičicu! Ne zna ni sam razlog! I on je takav, a kisa lije, skoro svaki dan!

Оставите одговор

Попуните детаље испод или притисните на иконицу да бисте се пријавили:

WordPress.com лого

Коментаришет користећи свој WordPress.com налог. Одјавите се /  Промени )

Google photo

Коментаришет користећи свој Google налог. Одјавите се /  Промени )

Слика на Твитеру

Коментаришет користећи свој Twitter налог. Одјавите се /  Промени )

Фејсбукова фотографија

Коментаришет користећи свој Facebook налог. Одјавите се /  Промени )

Повезивање са %s