O ćutanju, planinama i toalet papiru

Radije ću ćutati nego da mi ne kažu da lažem, a želeo sam da kažem samo jednu jedinu reč. Nije uspelo, pa sam postao pisac. Ćutaću vrlo glasno tako da me i gluvi jasno čuju.

Znači, tako si postao pisac?. I ja sam počela da ćutim još dok nisam umela da objasnim zašto. Ćutali smo godinama. Sećam se kako smo ćutali o dedi, pa posle o Đini. Pa o onom klaviru. Posle smo ćutali o Portugaliji. I o mami. Najviše smo ćutali o meni. Al’ dobro sad.

Kakva bi beskorisna tišina nastala kad bi svi ljudi govorili samo ono što misle. Sve što je potrebno samo je nečija dobronamerna ruka za držanje, rame, zagrljaj. Bog nije sve napravio u jednom danu, a ja pokušavam da dokažem da je to moguće. Trebalo bi da poslušam Sizifovo iskustvo. Kompromis je sporazum kada svako dobija ono što mu nije potrebno.

I gluvi bi čuli nas da smo bar ponekad, bar kad je trebalo, rekli ono što smo mislili i znali. Tvoja ruka više mi je falila nego što me je vukla. Zašto je neko od nas morao da tone da bismo jedno drugom pružili ruku? A kompromis još ne znam ni kako se piše. Ma kakvi kompromisi!

Činjenice se neće promeniti ako ih ignorišemo ili izbegavamo. Naučio sam koji je najbezbolniji način da rastem – da se okružim ljudima pametnijim od mene.

A znaš li šta sam ja radila? Na svakoj činjenici kojoj bi prijala promena crtala sam brkove, naočare i klempave uši. Nekad sam ih umivala i lickala da bi bile lepše. Ili bih premeštala njih ili sebe dok ne nađem ugao iz koga izgledaju bolje. Ti ne znaš za moju kolekciju takvih činjenica. Ostavljala sam ih ovde kad sam ti dolazila. Nosila sam ti samo džepne varijante, tek da ne misliš da mi fale problemi. A falio mi je neko pametniji od mene.

Dobre prilike nikada se ne izgube, neko će već iskoristiti sve koje sam ja propustio. Imam sve manje vremena, ali osećam da sam u stanju da mogu mnogo više da napravim.

Volim da mislim da su sve moje odluke bile ispravne i da nisam ja bila ta koja je nešto propustila. Da nisi ti propustio mene?  Ko li je taj propust iskoristio? No, kakogod. Sad piši. Sviraj. Pričaj. Slikaj. Ja sam obožavalac svega što uradiš. Možda jednom primetiš da sam i ja nešto radila u međuvremenu, dok sam se divila tebi. 

Život je kao toalet papir, što ga manje preostaje, brže se troši. Svi priželjkuju da žive na planini, ali zadovoljstvo traje samo dok se penješ. Voleo bih da sam svom ocu, pre nego što je umro, još jednom rekao da ga volim.

Znaš li koja je ljubav jedina bezuslovna?

Ljubav majke prema detetu?

Zabluda. Samo ćerka bezuslovno voli oca. Na pola sam rolne i mislim da mi je prolazno vreme i više nego solidno. Penjem se polako. Put do vrha često vodi nizbrdo. Podseti me da sam ovo sama rekla.