Maratonci
….tek u jesen otkriju se boje krošanja…sve su iste u leto zeleno…
Moj drug Bora nije znao da čita do četvrtog razreda osnovne škole, od njega smo slušali da su Srbi ratovali u Africi, da je Karlo Veliki bio kralj Persije, da je vodonik latinski naziv za vodu, a na engleskom je mrtav ‘ladan izvalio: ’maj fadr iz militari fejs’…
Još se sećam mirisa lepka iz Anine sveske iz biologije, presovanih listova drveća i cveća sa ispisanim nazivima, fotogafija glavnih gradova kao sa razglednica u svesci iz geografije. Nepogrešivo je znala gde su na karti Bahrein i Sijera Leone, od kad do kad je vladao car Justinijan, razlikovala aorist i pluskvamperfekat, napamet vadila treći koren iz nečega… kao recitaciju nabrajala je po grupama hemijske elemente iz periodnog sistema i znala sve zakone termodinamike…
Steva je bio osrednji đak, ali rođen sportista. U prašini je ostavljao sve druge dečake u trci na 500 metara, dok mu u zgibovima i skakanju u dalj nije bilo ravnog ni među starijima…nisu ga zanimale žurke, provodi, ekskurzije…stalno je trenirao, takmičio se sam sa sobom…
Zlata je svirala klavir. Božanstveno. I danas kad čujem Šopena i Baha setim se nje. Komponovala je svake godine novu školsku himnu sa kojom je naš razred od petog do osmog razreda bio prvi na nekim takmičenjima. Svirala je napamet, bez gledanja u note ili dirke. Dok su njeni dugi prsti stvarali divne melodije, mimikom i obrvama davala nam je uputstva i svi smo zvučali kao jedan…
Bora je završio elektrotehnički fakultet, oženio se devojkom sa studija, sa kojom ima troje dece. Imaju svoju firmu i žive u Kanadi. Malo šta me tako raduje nego kad ih sretnem, pa se prisetimo školskih dana. Ana je sa 22 godine diplomirala na PMF, posle čega je iz nepoznatih razloga pala u tešku depresiju i navukla se na drogu. Pre nekoliko godina srela sam je u gradu, samu, bledu i providnu. Nije me prepoznala, ja nju jesam. O Stevi često čitam u novinama. Kažu da je ubio nekog čoveka. Traži ga Interpol. Zlatu znate i vi. Pod novim umetničkim imenom, izbila je u vrh turbo folk muzike, unovčivši svoj talenat za velike pare u ‘umetnosti’ koja je to znala da ceni i plati. Pitam se da li još ponekad svira Šopena, bar kad je sama.
Pre neki dan dobila sam jedan od onih mejlova sa filozofskom porukom. Postavljena su mi dva pitanja:
* Zamislite ženu koja ima osmoro dece, od kojih je troje gluvo, dvoje slepo, jedno maloumno, a ona ima sifilis. Da li biste joj savetovali da rodi i deveto dete?
* Izaberite svetskog lidera od tri moguća kandidata:
1.prvi je udružen sa korumpiranim političarima, odluke donosi isključivo posle saveta sa astrolozima, ima dve ljubavnice, puši kao Turčin i pije osam do 10 martinija na dan
2.drugi je dva puta izbacivan iz službe u kojoj je radio, do mraka popije litar viskija, na faksu je pušio travu, a do podneva ga je nemoguće dići iz kreveta.
3.treći je više puta odlikovan u ratu, vegetarijanac, ne pije, ne puši i nikad nije imao seks van braka.
I sad ja treba, naravno, da zdravorazumski odgovorim da ona žena ne bi trebalo više da rađa decu. Na to mi je iskočio odgovor - Čestitamo, upravo ste ubili Ludviga Van Betovena! Odmah sam pogledala odgovore na drugo pitanje. Prvi Ruzvelt, drugi Čerčil, treći Hitler…
Pa onda tako sednem, pa razmišljam. Da li išta zavisi od nas? Ako damo sve od sebe u nekim životno važnim momentima, znači li to da ćemo plodove svog rada i truda ubirati kasnije? U suprotnom, ako kao cvrčak iz basne leto svoga života provedemo gluvareći i dangubeći, nezainteresovani za svoju sudbinu, dok mravi oko nas padaju s nogu od rada, da li ćemo već iste zime doživeti tužan kraj? Da li čak postoji verovatnoća da ako ovo, onda ono…ako ne ovo, onda nema posle…
Nisam imala tu dilemu kad sam sedela u klupi sa njih četvoro i ostalom bandom iz starog kraja. Za mene su stvari bile prilično jednostavne. Treba postaviti cilj i ići ka njemu. Međutim, kako smo rasli tako smo shvatali da život imaj svoj plan. Šta bude, biće, svidelo se to nama ili ne. Desi se nešto nepredviđeno i pažljivo smišljen scenario krene nekim sasvim drugim tokom. A naši snovi sruše se kao kula od karata. Nema garancije, nema čak ni verovatnoće da određeni uzroci imaju predvidive posledice. Shit happens.
U međuvremenu, ne propuštam da se redovno iznerviram zbog Bašuninog švrakopisa, minusa na tekućem, soka prosutog po čistoj posteljini, kiše koja pljušti uvek kad operem prozore i kad neki vozač sa manjkom adrenalina stane ispred mene na žuto, a ja čak ni ne žurim. Mislim, ko još staje na žuto?
ja još uvek verujem da kad uradim dobro da ne mora da se vrati meni, možda će mojoj deci, možda mojim unucima….ne znam…ali stajem uvek ispred problema i pokušam da ih rešim, stanem ispred izazova i prkosim, stanem na glasačko mesto i biram…a igrala juče Bingo-i ništa
hoću da kažem, radim šta mogu da uradim…sreća samo ako se namesti, namesti…ne računam na nju
i ja verujem u tu ravnotežu, neku kosmičku. možda tu sve dođe na svoje, ali to baš i nije neka uteha nama, sada i ovde. jednog dana, i ovo će biti dobro mesto za život. baš lepo, evo unapred se radujem, a mi?
ili, da budemo lafovi, pa da sve shvatimo sa humorom. ionako, sve bila je muzika…
naše vreme polako prolazi…nismo baš uspeli da najbolje uredimo
misliš da je kasno za nas?
malo sam preterala
…neka nas još malo 
al’ da nismo uredili, nismo
Kako nismo, Bocko?! Ispravljasmo onolike krive drine što nam je ostavila prethodna generacija! Zato i kažem - nema pravde. Ili ima?
ne znam da li je korektno da ovde kažem, ali došlo mi da vrištim od sreće kad sam čula rezultate
ma jesmo, nego mnoooogo ostalo….još malo da čujemo, da nas ne lupe po potiljku
što jes’ jes’…neki i dalje imaju ucenjivački potencijal, ali i to je na kratkom štapu.
ostalo je mnooogo, ali mi smo maratonci, zar ne?
p.s. Mrkonjić mi je potpuno pišičan.
juuuuuj
, ti nećeš četiri mosta? 
ja sam sve nade položila u njeg’ 
1.ovaj post me je podsetio na cas srpskog na kome smo obradjivali Zlocin i kaznu. Profesorka nas je pitala da li je u redu ubiti zarad necega sto verujemo da ce pomoci covecanstvu. Mi smo rekli da ako ces izumeti penicilin,ali ne ako je izum npr hemijska olovka. Onda je ona pitala kako znas sta je dok jos radis na tome. Onda je zvonilo. Onda je ona rekla bas mi je drago sto vam je Dostojevski stavio mac u ruke. To u vezi Betovena.
2. Naravno da nema pravde. I ne treba da je ima. Nase je da damo our best.
3. Pobila bih te sto mi stanu na zuto!
kad sam čula Kaljinku umalo da se predomislim, al’ rekoh sebi -Lost, ti slušaš zapadniju muziku!
a kad Dačić kaže ‘SPS i PUPS’ iskidam se od smeha
Uf, Raskoljnikovske dileme i trileme, Magi! Nisam imala sreće da imam takvu profesorku srpskog. Vrhunac poente koju je izvuklo moje odeljenje bilo je da se zločin ne isplati
a Magi progovorila?
…jel dačić to kaže na ruskom? 
jbt, grobar latentno preti
PUPS? Ne znam, možda je i na švajcarskom, ali zvuči kao da je neki član PUPS-a nešto uradio i rekao ppp…ups
puppppsssss
š’o bi rek’o Dačić - ‘Baš da vidim i jedne i druge kako će bez nas!’
nemate vi pojma! mrkonjicevo tek dolazi,a vase je kao sto ste lepo shvatile proslo! jel blam da kazem da ne znam sta je pups?
šta se bre ložiš na Mrku, Magi, misliš da će da ti uvede internet u ulicu, sad kad bude ministar za saobraćaj?
Čuješ ti, Bocko, naše prošlo?
nešto se ne sećam ni da je došlo, kako je proletelo
Sta? Necu dobiti internet? Zasto sam onda glasala za spust? Kako? Pups? E,jbga, zaboravila sam,a ne mogu sad da se vracam. Nista onda,a kad dolazi moje? A jel zih legla?
јако добра прича, некако на самом крају,а ваљало би на почетку, помилсим, ма само нек је здравља.. па нек буде шта хоће
ne da sam legla, nego i zaspala…kako sam starija, sve ranije mi se spava :kvok:
Magi, ma šta će ti internet, vidiš da ti i ovako dobro ide!
i ja tako mislim, kad razmislim, ali često zaboravim.
Drvo, hvala
Bocko, ima da te učlanimo u PUPS!
Sve se nadas i mislis, da je buducnost, neko daleko doba, koje ce ispasti bas onako kako ti hoces. A onda te taj futur jednog dana sustigne, navali na ledja, pa meri tezinu.Cineci dobro, stvarajuci dobru Karmu, lepse se osecam makar to i nemalo neke posebne vajde. Stvarno ko jos staje na zuto? Ko bre jos staje i na crveno
Ja cu ovo tek da procitam ali odma’ da se prijavim. Ja ponekad stanem na zuto. Uglavnom zbog toga sto ne volim objasnjavanja sa policijom. Ali vaznije je nesto drugo. Ovo je za mene preveliki grad da bih ga obuhvatio jednom klasicnom setnjom. Zato moram kolima, polako. To mi daje iluziju setnje. Ako stanem bas ispred tebe, izvini!
Bubi, i ja dajem sve od sebe da ubedim sebe da je ustvari sve super!
, al’ neću da brišem)
(što sam ovo dobro rekla
Drnch, nema frke, dojavi mi samo kad kreneš u šetnju da te izbegavam na raskrsnicama
mene je jedan čovek danas slikao, čučnuo je i spustio objektiv u visinu tablica…stala sam i pitala: šta to slikate? kaže ništa, videću za petnaest dana ev. kod sudije za prekršaje kako sam ispala
a nije bilo žuto, nema šanse…nisam pio, očiju mi druže!
ma dobro, šta će ti vozačka, sad će lepo vreme, možeš malo da pešačiš jedno šest meseci
Ma zna covek da radi za tajno udruzenje. Spajzio je. Sad ce opet da menja identitet
ti reče da je čučnuo? pa što mu ne kaza ‘will you stand up, please’
nema je. mora da je otisla na plasticnu operaciju da promeni identitet. zih,a ne lost.
načisto izmenila ime, sad sam Zhrndl
a? 
to te drnch prijavio da prolaziš na žuto, pa ti napravili sačekušu
stoposto…Lostićka, oči si mi otvorila sad
Ma sta ima da se pitam kad sve dodje na mojega kad-tad. Zivot to lepo uredi.
Bocko, sad si na uslovnoj?
Elektra,izgleda da ima samo 2 pravila:
1. nema pravila
2. pročitati prvo pravilo još jednom
Zhrndl,menjaj cesto prevozna sredstva, ne skidaj naocare i govori cudno…nemoj da te corkiraju bar do juna
lost…treba mi pomoc! ti ovde ne vidis,ali sada je oko tri ujutru,ja moram da napisem post inace nikad necu zaspati,a moja nova sprava to ne ume. lost,zasto sve mora da bude tako komplikovano?
Magnetićka, pa je ti predložih onomad da se đorate po kući za sprave
… ili da mi kažeš poentu, a ja da nešto zakomplikujem oko iste 
ne znam…’oš da mi diktiraš
ne znam zašto je komplikovano bez interneta i telefona, al’ što je’ jes’
ma jok, sad sam se setila, to je sigurno bio neki paparazzi
ijao, izaćićeš u Kuriru!
oću da budem na plaži na Adi Bojani?
kad bih bar izašla na nekoj naslovnoj strani, kao sedim u prvom redu na Fešn viku
pardon, na Fashion week-u
mislim da ti je duplerica efektnija.
koji beše dan kad te paparaco startovao?
znam da nije bio četvrtak, ni subota…što pitaš?
nije?
onda ništa.
u najboljem slučaju staviće te na jutube, što bi rek’o RTS
ili što bi reko ondašnji ministar unutrašnjih poslova RH…. na Jubito
Da Lost život ima svoj plan, ponekad se čini da ne možemo mnogo protiv tog plana, ali sigurno ne smemo dozvoliti da se ugledamo na cvrčka( iako je primamljivije), nego mravlji rad, rad , rad…i samo ljubav ,koja će spasiti svet. BTW, ona pod brojem 2 iz kraja, trebala je da ti bude sumnjiva još od onog lepka…oduvek nisam volela štrebere, nego pametne i snalažljive mangupe
Maki, i bila mi je sumnjiva, da nije tužno bilo bi smešno.
Sad se setih, pitaj Basunu el oce mace
Malo zuto, s plavim okicama. Da obradujemo dete 
ne moram ni da pitam, znam da ‘oće, samo ja nisam sigurna …
procitah opet.imam dva pitanja: 1.ko jos ne razlikuje aorist od pluskvamperfekta i 2.jesam li ti pricala vic o cvrcku i mravu?
Bubo, donesi detetu mačku, šta pitaš Lostićku?
Magi 1. pa, ostali junaci priče na čelu sa mnom
mada mislim da sam tada znala imah-imadoh i ostale bisere iz naše gramatike zbog čega je srpski težak isto k’o kineski
2.vic? nisi. basnu znam. ti misliš da je ta basna vic? crnjak.
Bubo, a Bockovim klincima da kupiš trubu i doboš
meni je kineski mnogo laksi tang-jong tong? slusaj vic: dosao cvrcak kod mrava, stavio cvikere za sunce, trazi camac da ide na more. mravi ga gledaju i klimaju glavom, misle se “videcemo te na zimu” i dadose mu camac. dosla zima, dolazi cvrcak opet: “gde ste mravi, s’a ima?” “nista,evo,grejemo se,uzivamo,ti?” “ma,ja pos’o na Kopaonik,pa samo da vas pitam jel imate neke skije na zajam?” “skije?” “jeste, skije.” “imamo. dobices skije. a onoj braci Grim poruci da cemo im majku majcinu!”
Znaci: Macka-komada jedan
Bubnjevi- komada jedan
Dobos-komada jedan
možda će i Bocko mačku. Mislim da su pojeli prasiće
Ne davam mackove za rernu
sam za zabavu
samo ti Bubo donesi mačku za Bašunu, Lostićka se šali za mene
Bubo, pa i sa prasićima je bila zabava - za Bocka, doduše
A kad odemo na more, Bocko će da ih čuva 
još da su klinci imali doboš i trubu, ihaj!
Ja obećala Bašuni kuče ako popravi trojku iz srpskog i ona popravila, dobila 5, beštijica, oće da joj zaključe 5, nisu normalni. Kud kuče, tu i mače, donesi Bubo tog Žuću, taman da imaju društvo
Ovde i sada da utanacimo…Zuca 06.06. menja vlasnicki list od Bube na Basunu…prvi put, drugi put, tupppp, prodato. Stize Zuca u Bejograd
:frrrrr:
Ovako: ovo je jedan od najboljihblogova koje sam pročitala u poslednje vreme. A i u prvo. Toliko.
Šapko, hvaaaaaalaaaaa
nema našta. i dodatak: ništa ne zavisi od nas. šta bude biće. slučajnosti ne postoje.