Lost

Neki od vas, drugari, već znaju da kad viknem po blogu:’Rozo, spremaj kupus’ znači da sam ljuta. Još ako izvesnoj voluharici brzojavim da ćemo da zavijamo sarme, dileme nema. Magnetić za smirivanje uvek mi pomogne, ali pre toga zna da leti perje .Za one koji još nisu čuli ili nedajbože probali, specijalitet kuće zove se ‘bad guys’ sarme.  

Elem, sinoć, posle divnog dana provedenog u prirodi, došla sam u svoj sveže našminkani stan, očekujući da u njemu vidim ono što sam htela - zidove obojene u cigla narandžasto, osim jednog koji treba da bude karmin crven. Pošto plafon imam samo u predsoblju i kupatilu (sve ostalo je u drvetu (jer je stan u potkrovlju)), tražila sam da to bude belo.  

Tražila sam i da to bude urađeno lepo, pedantno, da sem zidova ništa drugo ne bude ofarbano, da mi nijedan zid ne bude srušen koliko god bio kriv, da preživi svaka od većeg broja mojih biljaka, kao i da mi veliko zidno ogledalo ne bude razbijeno.     

I prvi put od kada imam ikakvog iskustva sa majstorima urađeno je onako kako sam htela, tako da ‘bad guys’ sarme nisu na meniju. Moj stan izgleda kao nov! Boje su se uklopile još bolje nego što sam i pretpostavljala. Takva kombinacija uveseljava i stvara ambijent baš po mom ukusu. Sve je čisto i sveže, odiše prijatnom atmosferom i miriše na novo. Crveni zid je tako fenomenalan da ne mogu da odvojim pogled od njega. Uz to su se božanstveno uklopile slike, lampe, moja mala kućna džungla i detalji (koji su već jednom gadno nastradali kada je pre nekoliko meseci druga ekipa majstora divljala po mom kupatilu, čineći nešto nalik na renoviranje).

Bašunina soba zrači toplim tonovima. Kad vidi- ima da odlepi! Dobila je i fantastičan novi krevet u kome će biti mesta i kad neka drugarica prespava kod nje. Zbog divnih boja koje gledam ceo dan, zbog kojih sam vesela i relaksirana, skoro i da ne osećam da sam, što bi se reklo, crkla. Radilo je tri para ruku, kako bi se prašina izbacila iz mog toplog doma. Sada se sve blista, ali živa nisam od umora.

Ipak, morala sam da vam kažem da sam srećna jer je sve ispalo super i da se vraćam svojoj omiljenoj zanimaciji - blogiranju.

E, da - nije istina da mi majstor nije razbio ogledalo.

sećaš li se filma ‘Dan mrmota’?… ne?…dobro, nije šteta…znam, radi se, ne stiže se…sigurno znaš knjigu ‘100 godina samoće’…da, ali nije bitno…stvarno nije…ali tako mi izgleda…

ima 10 godina…sedi na zadnjem sedištu limuzine ‘ami 8′…kilometri pravog puta i dve duge bele linije…na kasetofonu sluša Claydermana…ona će svirati kao on…prsti su joj na kolenima…tipkaju zamišljene dirke…zamišlja da to ona svira…daleko ispred na putu spajaju se bele linije…sigurna je da negde u perspektivi postaju jedna jasna bela linija koja će joj pokazati siguran put…

ima 17 godina…pljušti majska kiša…mokra je do gole kože…uginuo joj je pas…ne može da se vrati kući…šeta sama po parku dok joj voda curi niz leđa…nema puta…nema linija…pešači kilometrima sporim koracima…plaši se da stane…čak ni M ne može da joj priđe…

ima 27 godina…stoji sama, naslonjena na vrata jedne male sobe…tiho svira klavir na radiju…sve je ružičasto, mirišljavo…toliko je savršeno…plaši se da treptajem oka, pokretom ruke, nečujnim korakom ne načini šum i poremeti čaroliju…ona je njena…zar je ona njena?…postoji li ovolika sreća… 

ima 33 godine i najbolji plan od kada postoje dobri planovi… ima snage dovoljno za atomsku bombu… sve što takne pretvara se uspeh… ima dva kofera nekih potrepština… 200,300 nekih knjiga… jednu malu džunglu…jednu malu kutiju sa nekim sitnicama…i jednu malu…

dobar plan zamalo da uspe…ispalo je da deset dugih prstiju bolje sviraju na kompjuterskoj tastaturi nego na dirkama od abonosa i slonovače…od Claydermana definitivno ima boljih, ali su francuska vozila najudobnija na svetu…suze manje peku ako plačeš na majskom pljusku i svaka tuga prođe…čarolija je tu i kad niko nije na straži, i kad zaspiš od umora i bdiš od straha, tu je i kad više ne liči na sebe i kad je ne prepoznaješ…ne postoji plan B za koji treba više od dva kofera i ne postoji mogućnost da to bude prekasno… a atomskih bombi ionako ima previše na svetu…jedna je baš skoro razorila jedan stari san…