True colors
…magla svuda oko nas…gusta…hladna…ledena…menja izgled silueta…menja misli, ionako zamagljene…stvorena da zbuni, da sakrije, da slaže….da plaši i preti…da prevari…siluete u magli izgledaju kao ostrva spasa…primamljiva,divna,savršena…oblaci magle su kulise za predstavu…spajaju promrzle glumce…prilaze bliže da bi se bolje videli…scenario zamišljen da otopi led…uloge se znaju…igra traje…jutro donosi dan…svetla se pale…maske padaju…iza kulisa siluete postaju ljudi…sa ledom u srcu….
…druga predstava…druga scena…drugo godišnje doba…uloge savršeno uvežbane…imaš zelenu masku…hladne bele kulise…neki čudni zvuci i mirisi…i nešto crveno…igramo neku novu igru…bolno ozbiljnu kao i prošli put…pogledom tražim poznate kulise…ne znam zašto ih nema… ne znam odakle se taj zrak pojavio, nisam ga očekivala…nisam videla promenu…ne znam gde je nestala magla…i boje koje ne volim…i ne znam ko je prvi prestao da glumi…i dalje ne znam ko si ti…samo znam da više nije hladno.
