Icin post
Ovaj post poklonila mi je Atajlo, koju volim da zovem Ica. A volim je i inače. Ona kaže da bi pristala da je sa mnom zatvore u sklonište. Autor je rečenice: ”Lost, nemoj jbt nikad više da ćutiš”. Ko misli da me ne zna, neka ćuti (kasnije se dogovaramo za uslove) 
. Evo kako sam se još provela letos na Zlatiboru, osim što sam izgubila crveni kačket.
Ali kad je i tog dana bila nedelja i padala je kiša, ja prosto moram večeras da napišem nekoliko reči o tome.Sedela sam na terasi restorana, pijuckajući kafu kroz čvrsto stisnute zube. Zato što je bila od vrste “splačinjara”, držala sam zube sastavljene, a zato što je koštala 120 dindži sam je srkutala. Je l’ sad jasnije?Bašuna je ludijala oko stolova sa čoporom kučića. Ni jedno kuče nije bilo bez kabanice. Poneko je imalo i mali, malecki kišobrančić, volšebno prikačen oko vrata. Ljupko.Ja nisam imala ni kabanice ni kišobrana, a kiša je lila kao iz onog kabla za koji još nije ustanovljeno da l’ je vlasništvo PTT-a ili EPS-a.Al’ sam zato ispred sebe imala deset razglednica, na kojima sam moralada napišem da nam je nama divno a da je vreme predivno, da je smeštaj vrhunski, ‘rana prste da poližeš, cene tol’ko jadne i kukavne, da me sramota kad kažu pošto je šta, pa delim napojnice i po pijaci i po kafićima i po buticima i po… I potop, već trodnevni, da ne pomenem ni luda.Mrdajući usnama kao ovaj preslišavala sam se kako da počnem pismeno da lažem.Taman kad sam smislila prvu rečenicu, koja je i najbitnija, jer niko i ne čita razglednice sem prve rečenice i potpisa (Moraću jednom da vam ispričam kako je moja keva dobila od prijateljice razglednicu na kojoj je pisalo da je umrla Rosa, a Rosa je bila naša dugogodišnja gazdarica iz Sutomora, a razglednicu je poslala Spasenija, ali se potpisala sa “S”, a Rosino ime napisala celo, kako i dolikuje kad neko umre, a moja keva pročitala da nam puno pozdrava šalje Rosa iz Tivta, jer je Spasenija iz Tivta javila da je Rosa iz Sutomora umrla, neko joj rek’o, ne sećam se ko, a možda nisam nikad ni znala, sad jebi ga, poenta je da keva nije ukačila da je to u stvari umrla Rosa, o čemu je obaveštava Spasa, nego je nas dva dana pitala, više retorički: “Ma koja li nam se bre Rosa javila iz Tivta, kako ne možete da se setite? Ako sam ja izlapela, imam i zbog čega, ali vas dvoje ni o čemu i ne mislite, kako bar to ne znate…”dun’o je tajfun i odn’o mi razglednice, do pola popijenu kafu od 120 kinti, stolnjak, sto, mobilni, novčanik, pikslu i suncobran.
I crveni kačket.
sad razmišljam…ne sećam se kad sam poslednji put napisala razglednicu…evo, naprežem se da se setim i kad sam je poslednji put primila
a niko nije ni umro skoro pa da mi piše
To si u pravu da ljudi čitaju razglednice samo do pola, ali zato onaj što ih napiše čita cele i to više puta, da vidi šta je napio!
ja uvek čitam sve, a kad pišem nadam se da će tamo neko samo da pročita potpis i pogleda sliku
jedino ko mi šalje razglednice je Bašuna kad ode na rekreativnu…i jedna drugarica koja je sva retro…a i ja pošaljem tu i tamo… 
jes, i meni deca pisala…mamavolimot, mi smo dobro, nebrini sve je ured opusti se i kad se vrati reći ćuti sve dobr vesti
Ja nekako uvek kupim razglednice, poneku i napišem, ali retko kad stignem da ih pošaljem, tako da ih obično uručim lično kad se vratim.
A i u pravu si da je kafa skupa, 120 din, eeee?
Kod mene se to kaze ,kafa je reeetko lepa !
sto se tice pisanja, ne znam kada sam poslednji put napisala i pismo ,i razglednicu, a jako se obradujem kada ih dobijem.Imam kumu koja mnogo putuje ,kupi razglednicu i samo se potpise i ubaci u postu.Mislim se ,zar je to tesko? I obecam samoj sebi, od sledeceg puta pisem svima…
Bocko opet izgubila zihernadlu, a vidim da fali i Pankijev pingvinčić
molimo sve drage posetioce da čuvaju svoje stvari, jer ne garantujemo za bezbednost istih tokom boravka na blogu koji se zove Lost
pa da. zato ja ne dobih razglednicu! spicio te tajfun! sad bar znam sta da ti kupim za rodjendan. papigu s kisobranom. dobro, pekinezera!
a ti kao ne znaš da me je spičio tajfun na Zlatiboru?
nisam znala da je odneo i propratne elemente. mislila sam da si se samo ti strmopizdila.
da, ali dok sam se strmopizdavala kačket mi je bio na glavi, te ga je ni krivog ni dužnog strefila ista sudbina. mislim, nisam ni je ni kriva ni dužna, ali meni se to stalno dešava :8 Jel’ znaš ti Magi da crveni kačketi znaju da lete?
pa sad znam. mada si ti meni neprikosnoveni autoritet za kape, kackete i ostalo, jer ih lepo i rado nosis, a ja nemam ukusa za to, kao i za bilo sta drugo.
aha, misliš na ono karirano kapče? Taj kačketić mi sav se razbucao kao da se neka mačka naljutila na njega
Reći ću Ici da mi kupi za…. koji je sledeći praznik? Jel ima neki Dan graničara, odžačara, ili tako neka prigoda? 
Kako bre nemaš ukusa? Znaš najbolje kafane, a ni one crne čizmice ti nisu loše
Avatar se gubi samo kad pišeš a nisu ulogovan u wordpress ili ti svoj admin deo!
Vidiš, sad ga nema, ali gledaj sad:
Sad ga ima, nije pobegao!
Sledeci praznik je dan alkoholicara. Ti ga vise ne slavis,ali primas poklone. Sad me samo tesis za cizmice da mi se samopostovanje ne sroza na nulu,a pljujes me mesecima za njih
dakle Panki, pade mi kamen sa srca! Već sam mislila da mi je blog u Bermudskom trouglu
ja slavim i Dan gastroenterologa, ako treba, obožavam slavlja i poklone! Čizmice su super, mogu da služe i kao klizaljke tako da su i lepe i praktične…nisu baš bezbedne, ali važno je da u njima ne bude dosadno
Posebno onima sto skrstenih ruku posmatraju kako se nebezbedno provodim u njima :misterpobesneli:
E, zao mi kacketa, zato sto je crven, a ja volim crvenu boju. Meni moj drug, vec godinama pise razglednice sa svojih putesestvija po svetu i uvek isto ” Puno pozdrava iz suncem okupanog…” Tokija, Rija, Kankuna, Tenerifa, Kenije…Nije bas mastovit, al obidje svet i ja sa njim.
otkrivena tajna nestale zihernadle znači? :zakopč: :nelog:
27.mart.
‘oćeš kačket ili pakt?
kačket sam dobila i još me dobro služi, ali ako nađeš ljubičasti, za takvim patim godinama…
pakt…hmmm ili rat…sklonište? 
PATIŠ?????????
Ja bogami samo neću da robujem, a sve drugo kako ti odlučiš. Men’ svejedno i pristajem.
Odjavljujem se i odlazim u potragu za ljubičastim kačketom, da ti skratim patnju što pre mogu. :coll:
patim ko patika :pat:
ako nađeš ljubičasti, odma da mispričaš gde se krio takav!
Nema gi.
Ima skoro u sviu boja al ultraljubičasti gi nema.
sta je s ovi vasi avatari? jel to samo kod mene pobrljavilo il nako?
nako…to je zbog logovanja, nije zbog tebe
moje kuče je ouvek tu :av:
auuuvek kad je pun mesec, naročito!
nije valjda pun?
Volela sam razglednice, ali u danasnje vreme mi one dodju kao neko hvalisanje, gde smo, sta smo,itd… a i ovi kompovi i emailovi zamenili sve to lepo…
pa i ja prestala da ih pisem, a mlogo mi zao….
evo, kad odem u selo poslaću ti jednu….ustvari neću…nisam videla poštu tamo
E, a baš mislim da su im pogođena imena. Strašno pametne zaključke izvodim, kao da je redosled bio daj da prvo nadenemo ime pa da pravimo ono što će se tako zvati.
Al’ zaista:
razglednica - razgledaš je (sa prednje strane) Obrneš i pročitaš ko ti poslo da to razgledaš.;
dopisnica - taman toliko mesta da nešto ukratko saopštiš (dakle dopišeš, što mi sad pa nema logike, tj. nemam sa čim da povežem. Dopišeš na šta? Al’ dobro, i dalje mislim da nije loše);
pismo - tu već imaš prostora da se razmahneš i pustiš i mašti i olovci na volju. Još ako si skriboman kakav sam ja (nekad) bila…
Ico, ovo za razglednicu ti je sve tačno, ali dopisnica ima drugu svrhu. Eto, samo ime kaže - dopisnica - znači, dopišeš kako to mesto izgleda, pošto nema slika sa druge strane, moraš sama dopisuješ, u svakom slučaju, razglednice su bolje od dopisnica kad čovek oće da se javi
mada, ništa to ne vredi, jer kad dune tajfun odleću i telefoni
Ma kuco, umem ja dopisujem, nego nemam komu. Evo baš malopre gledam - sklonili nam skele! Sad kad su nam najpotrebnije. Koji li su ih klinac sklanjali, kad nam ni deset meseci dali da nam stoje. I sad, mesto to dopišem, ja se pojedo živa koga da pitam di su nam naše skele. A sa skeledžijama ne govorim. Mogla bi da ti dam link, da pročitaš što, al’ bojim se da numem (možda i umem, al’ ne znam mi adresu od tamo di je to) a i obećala sam da neću više ništa staro da stavljam, a novo dopisujem ne mogu zato što oću diznenadim sve sa jednim iznenadnim postom.
ja se redovno iznenađujem i sa starim, možeš da mi podmetneš kadoćeš, a ja volim natenane diščitavam. a za linkove sam ti smotana, jedva sam našla metlarnik, posle videh da numem lako ni da se vratim u štenarnik, a kamoli dopet nađem metlarnik sem preko my comments, ali dobro… ovde čoveku lepo i kad se izgubi
Istasamti. Ni ja numem da nađem metlarnik, a lepo sam napisala sdesna na da mi je to top! al’ kad uvek mislim da se radi o onoj top-listi.
Tebi i magi sam tek sinoć tamo ponudila da se raskomotite, a vi džupele znaš kolko al kad prosto zaboravim da postoji i nemo sad dugasim metlarnik ko što i ovo oćuneću dobrišem kad bi se zezali. Pošto me već pitaš, evo da ti kažem. Mene staro ne iznenađuje ali me ni novo ne iznenađuje jer mene ništa ne iznenađuje ja sam ti se kuco još mnogo odavno zaprepastila i to me nikako ne prolazi. Da oće da me prođe pa da danem dušom i da se i ja iznenadim ko svi normalni ljudi što žive ali nešto neće ne bi rekla da me prolazi jbmti de mi je početak ove misli kad bi sad ja znala. 
ja se non-stop iznenađujem
tako mi zanimljivije, mada me smara kad mi svi kažu ”nemoj opet da se iščuđavaš…”, volim brate da diznenadim druge i da oni mene iznenade…kad prestanem da se iznenađujem, bojim se da će to biti znak da sam se nekako potrošila…zato ja i kad se ne iznenadim baš puno, pokušam da nađem iznenađujući detalj, koliko god bio sitan, da se bar malo šokiram, onako 
da ne kažem, diznenadim…i tako… 
aha isto tako i ja. ne volim iznenađenja i ako je to neki znak, onda naznači da sam se potrošila. a tek šokove. njih ne volim ni u bombi.
odoh sad da vidim šta si pisala u novom postu. eto ti detalja više o meni. 17 :11 ja ga tek sad vidim, a na njemu komenatara o-ho-ho. 
Dobijam i pisem razglednice; i pisma. Izgleda da sam nepopravljivo retro.