Icin post
Ovaj post poklonila mi je Atajlo, koju volim da zovem Ica. A volim je i inače. Ona kaže da bi pristala da je sa mnom zatvore u sklonište. Autor je rečenice: ”Lost, nemoj jbt nikad više da ćutiš”. Ko misli da me ne zna, neka ćuti (kasnije se dogovaramo za uslove) 
. Evo kako sam se još provela letos na Zlatiboru, osim što sam izgubila crveni kačket.
Ali kad je i tog dana bila nedelja i padala je kiša, ja prosto moram večeras da napišem nekoliko reči o tome.Sedela sam na terasi restorana, pijuckajući kafu kroz čvrsto stisnute zube. Zato što je bila od vrste “splačinjara”, držala sam zube sastavljene, a zato što je koštala 120 dindži sam je srkutala. Je l’ sad jasnije?Bašuna je ludijala oko stolova sa čoporom kučića. Ni jedno kuče nije bilo bez kabanice. Poneko je imalo i mali, malecki kišobrančić, volšebno prikačen oko vrata. Ljupko.Ja nisam imala ni kabanice ni kišobrana, a kiša je lila kao iz onog kabla za koji još nije ustanovljeno da l’ je vlasništvo PTT-a ili EPS-a.Al’ sam zato ispred sebe imala deset razglednica, na kojima sam moralada napišem da nam je nama divno a da je vreme predivno, da je smeštaj vrhunski, ‘rana prste da poližeš, cene tol’ko jadne i kukavne, da me sramota kad kažu pošto je šta, pa delim napojnice i po pijaci i po kafićima i po buticima i po… I potop, već trodnevni, da ne pomenem ni luda.Mrdajući usnama kao ovaj preslišavala sam se kako da počnem pismeno da lažem.Taman kad sam smislila prvu rečenicu, koja je i najbitnija, jer niko i ne čita razglednice sem prve rečenice i potpisa (Moraću jednom da vam ispričam kako je moja keva dobila od prijateljice razglednicu na kojoj je pisalo da je umrla Rosa, a Rosa je bila naša dugogodišnja gazdarica iz Sutomora, a razglednicu je poslala Spasenija, ali se potpisala sa “S”, a Rosino ime napisala celo, kako i dolikuje kad neko umre, a moja keva pročitala da nam puno pozdrava šalje Rosa iz Tivta, jer je Spasenija iz Tivta javila da je Rosa iz Sutomora umrla, neko joj rek’o, ne sećam se ko, a možda nisam nikad ni znala, sad jebi ga, poenta je da keva nije ukačila da je to u stvari umrla Rosa, o čemu je obaveštava Spasa, nego je nas dva dana pitala, više retorički: “Ma koja li nam se bre Rosa javila iz Tivta, kako ne možete da se setite? Ako sam ja izlapela, imam i zbog čega, ali vas dvoje ni o čemu i ne mislite, kako bar to ne znate…”dun’o je tajfun i odn’o mi razglednice, do pola popijenu kafu od 120 kinti, stolnjak, sto, mobilni, novčanik, pikslu i suncobran.
I crveni kačket.
